PRAVILNO SLUZENJE VINA

PRAVILNO SLUŽENJE VINA

-----

***

Dobro je poznato da naše područje pripada vinskoj kulturi.

Kod nas postoji oko 700 vrsta vina.

Vinska kultura danas sve više pripada modernoj kulturi.

Ona uključuje kompleksna znanja o vinu, njegovoj istoriji, vinogradima, podrumima, preko enofilije i filozofiranja o vinu do njegove uloge u ugostiteljstvu i turizmu.

Medjutim, bez obzira na dugu vinarsku tradiciju, upotreba vina kod nas je u priličnoj meri stereotipna.

Pored brojnih znanja kojima bi svaki dobar domaćin (a i kulturan gost) trebalo da raspolaže i pravila kojih bi trebalo da se pridržava, neka su na nivou znanja u kojoj se ruci drži nož, a u kojoj viljuška.

Najvažnija medju njima su pravila uz koje jelo ide koje vino i u kakvim se čašama služi.

***

Treće pravilo odnosi se na temperaturu vina koje se servira.

U ovom treba biti nepopustljiv jer je vino servirano na pogrešnoj temperaturi naprosto upropašćeno.

Opšte pravilo za sva pića glasi: čaše se nikada ne pune do vrha već najviše do dve trećine.

Aperitivi se piju pre jela da bi otvorili apetit.

Kao aperitiv mogu se poslužiti sve vrste rakije, votka, vermut, martini, šeri, ili džin, odnosno sva pića sa visokim procentom alkohola, ali i bazalkoholna gorka pića.

Oko pola sata pre jela, kao aperitiv mogu se služiti i vina tipa vermut-vino, ili specijalna vina, porto recimo, a uoči samog jela prevrelo jako belo vino.

Aperitivi se poslužuju ohladjeni na tri stepena Celzijusa, u čašama s manjom ili srednjom stopom, a piju se pre zauzimanja mesta za stolom.

Bela vina piju se po pravilu uz bela mesa: teletinu, piletinu, prasetinu, zečetinu i belu ribu. Belo vino i roze (koje se pije uz ribu i laku hranu), poslužuje se rashladjeno na podrumskoj temperaturi od sedam do 11°C, u čašama sa visokom nožicom.

Crna (crvena) vina piju se uz crvena mesa: govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, pačetinu, guščetinu, ćuretinu, kao i uz roštilj, zatim uz meso divljači i divlje peradi.

Crna vina se poslužuju nerashladjena, na sobnoj temperaturi od 15 do 18°C, iz čaša blago zaobljenog oblika sa visokom nožicom.

Penušava i slatka vina (šampanjci, fruškogorski biser, prošek) poslužuju se, hladjena na 3°C, uz slatka jela i deserte, u čašama izduženog oblika sa visokom nožicom (desertna vina) ili u plitkim čašama sa manjom stopom (šampanjac).

Vrlo je važno i postavljanje čaša prilikom serviranja stola.

Postavljaju se desno, iznad tanjira, redosledom upotrebe, zdesna nalevo.

Prva čaša je ona za vodu, koja se još prilikom sedanja za sto puni hladnom mineralnom ili običnom vodom.

Zatim se postavlja čaša za belo vino, uz predjelo i ribu. Uz predjelo se može služiti i pivo.

U tom slučaju, posle čaše za vodu dolazi pivska čaša.

Zatim se postavlja čaša za crno vino.

Kada je posle belog vina natočeno crno, ili obratno, vino koje se dotad pilo više se ne pije, bez obzira da li je čaša ispijena ili ne.

Ako se na kraju služi desert, šampanjsku čašu stavljamo na kraj reda.

S tim pićem i čašom se i nazdravlja. Nazdravlja se obično uz kucanje čašama i poznato "živeli!" Pravilo kaže da se kuca samo s vinom i šampanjcem.

Na pravilno serviranom stolu nema mesta za aperitiv čašu i čašu za digestive, jer se aperitiv pije pre zauzimanja mesta za stolom, kao što se kafa nikako ne sme poslužiti za stolom gde se jelo.

Vino se servira sa desne strane gosta.

Pred goste se iznosi vino u originalnom pakovanju i otvara pred njima.

Pre serviranja bocu treba obrisati.

Pri sipanju vino ne sme preko grlića kapati po stolu, što se sprečava uvrtanjem boce udesno na kraju sipanja.

Domaćin prvo sebi sipa manju količinu vina sa vrha boce, a zatim sipa gostima.

U restoranima se sipa prvo manja količina vina gostu domaćina, koji pošto proba daje odobrenje za posluživanje vina.

***

---

 U nasoj ponudi stolnjaka i salveta raspolazemo sledecim

dimenzijama:

Od damasta:

Velicine:

140 X 200 cm

140 X 140  cm

80 X 80 cm

140 X 45 cm

i salvete 40 X 40 cm ( 6 komada u pakovanju)

***

I od nepromocivog platna

Nepromocivi magicni stolnjak:

Velicine:

140 X 200 cm

140 X 140  cm

80 X 80 cm

140 X 45 cm

***

Stolnjake kao i salvete mozete poruciti  i u  velicinama- dimenzijama

u zavisnosti od Vase potrebe,

Za dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na e-mail:

fashiondesign3@gmail.com
***

***

VINO - KVALITET VINA

KVALITET VINA

-----

---

Proizvodjače vina je moderno zakonodavstvo obavezalo da sve podatke koje treba znati o vinu istaknu na etiketi boce.

-----

---

Boca je legitimacija koja nam otkriva identitet vina.

Informiše nas o kvalitetu vina, geografskom poreklu, sorti groždja od koje odnosno kojih je proizvedeno, sadržaju šećera, gaziranosti, godini berbe itd.

Ali, koliko razumemo to što piše na boci, odnosno šta tačno znači to što piše?

Pored brojnih strogih podela, kategorizacija vina se može pojednostaviti, a u okviru svake kategorije postoji niz gradacija.

Vino se proizvodi u nekoliko različitih kvaliteta.

Najrasprostranjenija je podela na dve kategorije:

svakodnevna ili konzumna vina i premijum ili kvalitetna vina.

 -----

 ---

 ---

---

Konzumna vina su jednostavna vina, dizajnirana za neposrednu upotrebu.

Ona ne moraju uvek biti loša, najčešće su samo obična, bez kompleksnosti i finesa.

 -----

 ---

 ---

 ---

---

Premijum kategorija se deli na četiri podgrupe:

niža, srednja, superpremijum i plemenita vina.

Premijum vina imaju odredjeni karakter i finese u ukusu i aromi.

Njihov ukus je kompleksan i evocira aromu vrste groždja od koje su proizvedena.

Ukus dobrog vina ostaje dugo u ustima.
-----

---

---

Plemenita vina su "najbolja od najboljih".

Proizvodjači ovih vina ne štede ni novac ni trud da bi ih proizveli.

To su retka vina kojima starenjem kvalitet raste, pa prerastaju u umetnička dela.

Njihova priroda je veoma kompleksna, a ukus je teško opisati.

Plemenita vina skladište se u klimatski kontrolisanim uslovima.

Pored ove podele vina se dele prema geografskom poreklu i sortama.

-----

---

 ---

 ---

Stono vino je vino proizvedeno od groždja jedne ili više sorti vinove loze bez odredjenog geografskog porekla.

Stono vino sa geografskim preklom je vino proizvedeno od groždja jedne ili više sorti vinove loze, koje potiču iz jednog rejona ili najviše dva susedna rejona.

 -----

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

---

---

Kvalitetno vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od groždja jedne sorte ili više sorti vinove loze,

sa izraženim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte koje potiču iz jednog podrejona ili najviše dva susedna podrejona.

Učešće groždja deklarisane sorte mora da bude najmanje 85 odsto.

 -----

---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

---

---

---

Vrhunsko vino sa geografskim poreklom mora da zadovolji sve kriterijume kao i kvalitetno vino sa geografskim poreklom,

s tim što učešće deklarisane sorte mora da bude najmanje 95 odsto.

 -----

 ---

 ---

---

---

Ponekad boja vina može pomoći da se odredi njegov kvalitet i starost.

Bela vina pokrivaju spektar od bele boje slame, preko svetle žuto-zelenkaste, žute do tamno-zlatne.

Najčešće se dobijaju od belog, mada se mogu prizvoditi i od soka crnog groždja.

Mlado vino, dve godine staro, četiri godine staro i osam godina staro vino

Crvena i crna vina prepoznatljiva su po svojoj tamno-crvenoj boji, mada i ovde postoji niz gradicija
od bele cigle, preko boje rubina, purpurne do tamno-crvene.

Dobijaju se tako što se soku od groždja u procesu fermentacije dodaje opna crnog groždja koja vinu daje specifičnu boju.

Osim toga, opna crnog groždja sadrži i tanin koji crnim i crvenim vinima daje specifičan opor, ponekad i gorak ukus.

Zbog ove činjenice, crna i crvena vina se posebno pažljivo uklapaju uz obrok.

Vino koje, kada se pije samo, ima čak neprijatno gorak ukus, može biti savršena dopuna bifteku ili pečenom mesu.

Roze vina imaju specifičnu boju, negde izmedju belog i crvenog vina.

Proizvode se tako što se prilikom fermentacije opna crnog groždja veoma kratko, samo nekoliko sati, ostavlja u kontaktu sa sokom.

Ova vina služe se hladna i bolje se slažu s lakšom hranom.

Prema koncentraciji šećera vina se dele na suva
(do 4 grama šećera u litru),
polusuva (4–12g/l),
poluslatka (12–50g/l)

i slatka (više od 50g/l).

Pored navedenih, postoje i specijalna vina u koja spadaju:
prirodno desertna,
likersko-desertna,
aperitivna i penušava.

U likersko-desertna vina spadaju:
Šeri,
Porto,
Madera,
Samos
i t d.

-----

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

 ---

---

---

Aperitivnavina su vermut, bermet.

Penušava vina imaju ugljen-dioksid koji je nastao prirodno (u boci od 0,75 l pritisak je 3,5 bara na 20°C).

Tu spadaju šampanjac (Francuska), spumante (Italija), sek (Nemačka).

Gazirana penušava vina su vina sa ugljen-dioksidom koji je veštački ubrizgan (u boci od 0,75 l pritisak je viši od 3,5 bara na 20°C), kao što je slučaj sa Fruškogorskim biserom, Bakarskom vodicom itd.

-----

---

***

* Slijedi nastavak

***

U nasoj ponudi stolnjaka i salveta

raspolazemo sledecim dimenzijama:

***

Stolnjaci i salvete od damasta

***

Velicine stolnjaka:

-

140 X 200 cm

140 X 140 cm

80 X 80 cm

140 X 45 cm

***

Velicine salveta:
-
40 X 40 cm
( 6 komada u pakovanju)

***

Stolnjaci od nepromocivog platna

(Nepromocivi magicni stolnjak)

Velicine:
-

140 X 200 cm

140 X 140 cm

80 X 80 cm
140 X 45 cm

***

Navedene artikle mozete poruciti  u zeljenim
velicinama - dimenzijama

u zavisnosti od Vase potrebe.

Za dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na e-mail:

fashiondesign3@gmail.com

***