ART MARY SPARK COLLECTIONS: 06/18/16

subota, 18. lipnja 2016.

PRAVILNO SLUZENJE VINA

PRAVILNO SLUŽENJE VINA

-----

***

Dobro je poznato da naše područje pripada vinskoj kulturi.

Kod nas postoji oko 700 vrsta vina.

Vinska kultura danas sve više pripada modernoj kulturi.

Ona uključuje kompleksna znanja o vinu, njegovoj istoriji, vinogradima, podrumima, preko enofilije i filozofiranja o vinu do njegove uloge u ugostiteljstvu i turizmu.

Medjutim, bez obzira na dugu vinarsku tradiciju, upotreba vina kod nas je u priličnoj meri stereotipna.

Pored brojnih znanja kojima bi svaki dobar domaćin (a i kulturan gost) trebalo da raspolaže i pravila kojih bi trebalo da se pridržava, neka su na nivou znanja u kojoj se ruci drži nož, a u kojoj viljuška.

Najvažnija medju njima su pravila uz koje jelo ide koje vino i u kakvim se čašama služi.

***

Treće pravilo odnosi se na temperaturu vina koje se servira.

U ovom treba biti nepopustljiv jer je vino servirano na pogrešnoj temperaturi naprosto upropašćeno.

Opšte pravilo za sva pića glasi: čaše se nikada ne pune do vrha već najviše do dve trećine.

Aperitivi se piju pre jela da bi otvorili apetit.

Kao aperitiv mogu se poslužiti sve vrste rakije, votka, vermut, martini, šeri, ili džin, odnosno sva pića sa visokim procentom alkohola, ali i bazalkoholna gorka pića.

Oko pola sata pre jela, kao aperitiv mogu se služiti i vina tipa vermut-vino, ili specijalna vina, porto recimo, a uoči samog jela prevrelo jako belo vino.

Aperitivi se poslužuju ohladjeni na tri stepena Celzijusa, u čašama s manjom ili srednjom stopom, a piju se pre zauzimanja mesta za stolom.

Bela vina piju se po pravilu uz bela mesa: teletinu, piletinu, prasetinu, zečetinu i belu ribu. Belo vino i roze (koje se pije uz ribu i laku hranu), poslužuje se rashladjeno na podrumskoj temperaturi od sedam do 11°C, u čašama sa visokom nožicom.

Crna (crvena) vina piju se uz crvena mesa: govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, pačetinu, guščetinu, ćuretinu, kao i uz roštilj, zatim uz meso divljači i divlje peradi.

Crna vina se poslužuju nerashladjena, na sobnoj temperaturi od 15 do 18°C, iz čaša blago zaobljenog oblika sa visokom nožicom.

Penušava i slatka vina (šampanjci, fruškogorski biser, prošek) poslužuju se, hladjena na 3°C, uz slatka jela i deserte, u čašama izduženog oblika sa visokom nožicom (desertna vina) ili u plitkim čašama sa manjom stopom (šampanjac).

Vrlo je važno i postavljanje čaša prilikom serviranja stola.

Postavljaju se desno, iznad tanjira, redosledom upotrebe, zdesna nalevo.

Prva čaša je ona za vodu, koja se još prilikom sedanja za sto puni hladnom mineralnom ili običnom vodom.

Zatim se postavlja čaša za belo vino, uz predjelo i ribu. Uz predjelo se može služiti i pivo.

U tom slučaju, posle čaše za vodu dolazi pivska čaša.

Zatim se postavlja čaša za crno vino.

Kada je posle belog vina natočeno crno, ili obratno, vino koje se dotad pilo više se ne pije, bez obzira da li je čaša ispijena ili ne.

Ako se na kraju služi desert, šampanjsku čašu stavljamo na kraj reda.

S tim pićem i čašom se i nazdravlja. Nazdravlja se obično uz kucanje čašama i poznato "živeli!" Pravilo kaže da se kuca samo s vinom i šampanjcem.

Na pravilno serviranom stolu nema mesta za aperitiv čašu i čašu za digestive, jer se aperitiv pije pre zauzimanja mesta za stolom, kao što se kafa nikako ne sme poslužiti za stolom gde se jelo.

Vino se servira sa desne strane gosta.

Pred goste se iznosi vino u originalnom pakovanju i otvara pred njima.

Pre serviranja bocu treba obrisati.

Pri sipanju vino ne sme preko grlića kapati po stolu, što se sprečava uvrtanjem boce udesno na kraju sipanja.

Domaćin prvo sebi sipa manju količinu vina sa vrha boce, a zatim sipa gostima.

U restoranima se sipa prvo manja količina vina gostu domaćina, koji pošto proba daje odobrenje za posluživanje vina.