PROCENA
KVALITETA VINA
-----
***
ROZE SUVO:
Malesan-Lormont
Vino je piće
sa identitietom i individualnošću sa mnoštvom senzacija
boje, mirisa
i ukusa.
Oset vina
izuzetno je teško definisati jer enološki rečeno,
nije dovoljno
objašnjenje ili tumačenje,
vino se mora
osetiti.
Kada probamo
vino, najpre ga, naravno vidimo.
Vid ima
jednu od ključnih uloga u oceni kvaliteta i sastava vina.
Samo deset
odsto procesa gledanja odvija se u okviru očiju.
Drugih 90
odsto otpada na rad centra za vid u potiljačnom režnju mozga
(on tumači ono što stvarno vidimo).
Čulom vida,
najpre
razvrstavamo vina u tri grupe:
bela,
roze,
crvena
(crna).
Zatim
primećujemo nijansu boje,
svetlucavost,
konzistenciju
i bistrinu.
Kod
penušavih vina uočavamo i proces penušanja.
Nos ima
mnoge važne i kompleksne funkcije prilikom ocene kvaliteta i konzumacije vina.
Razlikuje
100–1000 različitih primarnih mirisa,
dok čulo
ukusa razlikuje samo četri senzacije.
Senzacija
mirisa je subjektivna pojava,
te je nije
lako izučavati.
Zasniva se
na nadražaju mirisnih ćelija.
Miris,
kao i ukus,
ima
afektivna svojstva ugodnosti ili neugodnosti,
što je veoma
značajno pri oceni i odabiru vina.
Mirisni
receptori, tj. osećaj mirisa adaptira se gotovo do gašenja unutar jednog do dva
minuta
pošto smo se
našli u okruženju jakog mirisa.
U ustima
koja su početni deo digestivnog trakta registruje se harmoničnost
i prijatnost
svih sastavnih delova vina.
---
---
Čulo ukusa razlikuje
četiri primarne senzacije:
slatko,
kiselo,
slano i gorko.
Receptori
za slatko smešteni su na vrhu jezika
odmah pod
površinom sluznice ili čak u njoj.
Zato se taj
ukus najbrže registruje,
za dve
sekunde sa vrhuncem osećaja za dvanaest sekundi,
nakon čega
nestane.
Zbog brže
registracije slatkog,
u odnosu na gorki
i kiseli ukus,
ponekad
osećaj slatkoće može da prikrije gorčinu ili kiselost vina,
a s njima i
izvesne mane.
Receptori za
osećaj kiselog smešteni su iza vrha jezika
(iza slatkog)
i na bočnim
stranama jezika.
Registracija
kiselog traje duže nego za slatko.
Slanost se
registruje odmah iza vrha jezika uz rub,
a osećaj
traje duže nego za slatko.
Receptori
za gorko su na korenu jezika i dublje pod površinom jezika.
Zato gorak
ukus ostaje najduže u ustima.
Veoma jak
ukus gorkog dovodi do toga da čovek odbije hranu.
Objašnjenje
ovog fenomena verovatno leži u činjenici
da je većina
toksičnih supstanci u našem prirodnom okruženju gorkog ukusa.
Imajući u
vidu važnu zaštitnu ulogu ovog ukusa,
lako je
objasniti zašto su receptori za gorko
osetljiviji
od svih ostalih receptora za ukus.
Sredina
jezika je neosetljiva za registraciju ukusa,
ona je
odgovorna za registraciju fizikalnih karakteristika
(temperatura, struktura hrane, odnosno vina).
***
Za dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na e-mail:
***
***
---
U nasoj ponudi stolnjaka i salveta raspolazemo sledecim
dimenzijama:
Od damasta:
Velicine:
140 X 200 cm
140 X 140 cm
80 X 80 cm
140 X 45 cm
i salvete 40 X 40 cm ( 6 komada u pakovanju)
***
I od nepromocivog platna
Velicine:
140 X 140 cm
80 X 80 cm
140 X 45 cm
***
Stolnjake kao i salvete mozete poruciti i u velicinama- dimenzijama
u zavisnosti od Vase potrebe,
Za dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na e-mail:
fashiondesign3@gmail.com
***
***
***
