ISTORIJA VINA

ISTORIJA VINA:
-----

Vino i vinska kultura su,

evoluirajući kroz istoriju,

postali neizostavni deo evropskog života,

kulture i ishrane od pamtiveka.

Tehnologija proizvodnje vina pojavila se u Evropi sa širenjem Rimskog carstva prema Mediteranu.

Tada su osnovane mnogi veliki proizvodjači vina u oblastima koje i danas postoje kao vinske.

Čak je i tada proces proizvodnje vina bio prilično precizno definisan,

a gazdinstva koja su se bavila uzgajanjem vinove loze imala su formiranu tehniku za različite sorte groždja.

Pojavila su se burad za skladištenje i transport vina,

zatim staklene boce,

da bi se razvio čak i rudimentarni sistem oznaka,

razvijen po pojedinim regionima i kao takav vrlo brzo stekao reputaciju za klasifikaciju „finog vina“.

Kako se proizvodnja vina progresivno poboljšala,

njegova se popularnost povećala i vinske taverne su postale uobičajena karakteristika u gradovima širom carstva.
Kulturi poštovanja i ispijanja vina u Evropi prethodili su Rimljani.

U drevnoj Grčkoj,

vino je inspirisalo pesnike,

istoričare i umetnike,

a često je u svojim delima o njemu pisao i Homer.

U Grčkoj je, medjutim, vino smatrano privilegijom više klase.

Dionis,

grčki bog vina,

predstavljan je ne samo kroz opojnu moć vina,

već i kroz svoje socijalne i korisne uticaje.

Gledalo se na njega kao promotera civilizacije,

zakonodavca,

i ljubitelj mira,

kao zaštitniko božanstvo poljoprivrede i pozorišta.

Zaista,

prema drevnim grčkim Tukidida istoričarima,

"Narodi Sredozemlja počeli su da izlaze iz varvarizma kada su spoznali mogućnost da kultivišu maslinu i vino".

Kako je nadolazilo novo vreme,

umetnost proizvodnje vina proširila se na Francusku,

Španiju,

Nemačku i delove Britanije.

Do tog vremena,

vino je smatrano važnim delom svakodnevne ishrane i ljudi su počeli da favorizuju jača,

teža vina.

Evropska apresijacija vina zadržana je tokom srednjeg veka.

Delimično zato što je pijaća voda još uvek nepouzdana iz higijenskih razloga,

a vino je bilo željena alternativa koja prati obroke. Istovremeno,

vinogradarstvo i vinarstvo napreduju zahvaljujući poljoprivrednoj orijentaciji

tadašnjih crkava i manastira širom kontinenta,

koji su dali povoda za razvoj nekih od najboljih vinograda u Evropi.

Benediktinski monasi, na primer,

svrstali su se medju najveće evropske proizvodjače vina sa vinogradima u francuskoj Šampanji,

Burgundiji i Bordou,

kao i u Rajngou i Frankoniji u Nemačkoj.

Trgovci i plemenita klasa tog vremena imali su vino uz svaki obrok i održavali su vinom dobro snabdevene podrume.
Tokom 16. veka je vina su postala cenjena,

kao sofisticiranija alternativa piva,

i kako je proizvodnja počela da diversifikuje,

potrošači su počeli da menjaju svoje navike u skladu sa vrednosnim konceptom.

Ljudi su počeli da razgovaraju o vrlinama i porocima vina sa većim poletom nego u prethodnim vekovima.

Šekspir je primetio da je "Dobro vino dobro poznato stvorenje, ako se dobro koristi",

implicitno komentarišući zloupotrebe vina u ovom trenutku.

Šekspirova era doživela je dostupnost sveže vode za piće u Londonu,

što se svakako odrazilo na industriju vina tog novo doba.
Poboljšane tehnike proizvodnje u 17. i 18. veku dovele su do pojave finijeg kvaliteta vina,

počele su da se koriste staklene boce sa čepovima,

pa je tako izmišljen i vadičep sličnog principa kakav i danas postoji.

Francuska vinarska industrija je doživela polet u ovom trenutku,

sa posebnim priznanjem koje je dobio region Bordoa od strane trgovaca iz Holandije,

Nemačke,

Irske i Skandinavije.

Bordo je trgovao vinom za kafu i ostale tražene namirnice iz Novog sveta,

pomažući da se učvrsti uloga u nastajanju svetske trgovine vinom.
Iako se 19. vek smatra zlatnim dobom vina za mnoge regione,

nije ni on mogao da prodje bez tragedije.

Oko 1863. mnoge francuske loze patile su od bolesti izazvane filokserom, koja isisava sok iz korena.

Tako su uništeni mnogi vinogradi širom Evrope.

Jedan od retkih regiona koji nije bio pogodjen ovom tragedijom je bila Negotinska krajina,

koja je sticajem tih okolnosti, tada bila najveći izvoznik vina i groždja u Evropi.

Kada je otkriveno da je vinova loza u Americi bila otporna na filokseru

odlučeno je da se zasadi vinova loza američkog klona u pogodjenim francuskim regionima.

To je stvorilo primenu hibridnih sorti groždja koje daju veću raznovrsnost vina.

Takodje,

u ovom trenutku se Francuski vinari masovno sele u region Rioha u severnoj Španiji

i podučavaju lokalno stanovništvo da proizvode vino od lokalnih sorti groždja.
Tokom poslednjih 150 godina tehnologija proizvodnje vina je doživela potpunu revoluciju,

kao i umetnost i nauka.

Sa mogućnošću hladjenja,

postalo je lako vinarijama da kontroliše temperaturu fermentacije

i proizvode vina visokog kvaliteta u vrelim klimatskim uslovima.

Iako se vinarska industrija suočava sa izazovom ispunjavanja zahteva stalno sve većeg tržišta,

bez gubljenja individualnog karakter svojih vina,

tehnologija pomaže da se obezbedi konzistentno snabdevanje kvalitetnim vinima.

Savremeni nivo kvaliteta vina odaje počast i zahvalnost vanvremenskoj umetnosti pravljenja vina

koju su uspostavili savremeni tehnolozi i ukazuje na važnost vina u istoriji i raznolikosti evropske kulture.

---

---

 U nasoj ponudi stolnjaka i salveta raspolazemo sledecim

dimenzijama:

Od damasta:

Velicine:

140 X 200 cm

140 X 140  cm

80 X 80 cm

140 X 45 cm

i salvete 40 X 40 cm ( 6 komada u pakovanju)

***

I od nepromocivog platna

Nepromocivi magicni stolnjak:

Velicine:

140 X 200 cm

140 X 140  cm

80 X 80 cm

140 X 45 cm

***

Stolnjake kao i salvete mozete poruciti  i u  velicinama- dimenzijama

u zavisnosti od Vase potrebe,

Za dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na e-mail:

fashiondesign3@gmail.com

***

***